Karakter i mentalitet jednog pokolenja

Uprkos tome sto je, po direktivi komunisticke vlasti, dekretom bilo zabranjeno, a zatim i fizicki uklonjeno iz biblioteka, skola i izdavackih planova, knjizevno delo Dragi?e Vasica nastavilo je da zivi. Kako ce se kasnije pokazati, cak i zabranjeno, ono je bilo inspiracija mnogim piscima koji su iz njega neograniceno crpli teme, motive, likove, uglavnom bez navodjenja izvora. Vasic je svoju prvu knjigu, Karakter i mentalitet jednog pokolenja, objavio 1919. godine, neposredno po izlasku iz svog treceg po redu rata (Prvog balkanskog, Drugog balkanskog i Prvog svetskog), ucestvujuci kao kapetan i rezervni oficir u svim znacajnijim bitkama srpske vojske, vise puta ranjavan i odlikovan. Pre toga, objavio je nekoliko pripovedaka, medju kojima se posebno izdvaja Packo, ciji je glavni kontekst bila Larosfukoova misao da se savrsena hrabrost pokazuje kada covek bez svedoka cini ono sto bi bio sposoban da cini pred celim svetom. Ova pripovetka osvojila je glavnu nagradu lista "Politika" 1914. godine, a u ziriju koji je bio zaduzen za dodelu nagrada sedeli su tada Jovan Skerlic, Isidora Sekulic i Dragutin Kostic. Karakter i mentalitet jednog pokolenja predstavlja svojevrsni nastavak pripovetke i Vasicev odgovor francuskom sociologu i psihologu Gistavu le Bonu, koji je tvrdio da su svi balkanski narodi varvari. Le Bon je stekao svetsku slavu baveci se analizom i definicijom gomile i njenom negativnom ulogom, a u svojim radovima tvrdio je da se o balkanske narode civilizacija samo ocesala, da je srpski narod ratnicki, pun mrznje, i da je jedini pravi politicki rezim za njega gvozdena ruka nalik onoj Osmanske carevine. Prema Le Bonu, srpsko probijanje fronta i hrljenje ka otadzbini bili su plod mrznje, dok je pobede zapadnih naroda okarakterisao kao uzvisen cin. Vasic je, medjutim, smatrao da su ovakvi zakljucci netacni i opasni, jer se zasnivaju na povrsnom poznavanju balkanskih naroda. U svojoj knjizi postavlja kljucna pitanja: "Jesmo li se mi zaista borili protiv Turaka sa strascu nasledjene mrznje? Vlada li, zbilja, u nasim srcima bes divljacke mrznje protiv Bugara? Kakav je, u stvari, karakter i mentalitet Srba?" U delu objavljenom pre vise od sto godina, Vasic nas podseca na nase danas gotovo zaboravljene vrline: saosecajnost, pozrtvovanost, zastitu slabijih i pravednost. On predvidja nasu mogucu buducu zbunjenost i upozorava nas da cemo, ukoliko se u tumacenjima ne budemo oslanjali na ovakva sopstvena bogata iskustva i vrline, usvojiti kao cinjenice nametnute pretpostavke i predrasude oblikovane tudjim vidjenjima. Cini se da je buducnost Vasi¿u bila manje zagonetna nego nama proslost, paradoksalno, s obzirom na brojna svedocanstva i dokumentaciju koji nesebicno i obilato svedoce o stvarnoj prirodi proslih dogadjaja.